Zlostavljanje starijih osoba se moze definisati kao namerno ili nehatno delo koje su počinile osobe ili osobe u položaju i od poverenja, ili vlasti koje nanose štetu starijoj osobi ili rizik od nje.
Zlostavljanje nad starima ima više oblika. To može biti fizičko, uključujući seksualno zlostavljanje, mentalno ili emocionalno, finansijsko, zanemarivanje ili bilo koja kombinacija ovih. Primeri nasilja nad starijma uključuju zastrašivanje, ponižavanje, eksploataciju, maltretiranje, fizički napad, seksualni napad, uskraćivanje lekarske ulsuge ili potrebnih lekova, uskraćivanje vitalne nege, fizičkih pomagala, slušnih pomagala, naočara, proteza, invaziju ili uskraćivanje privatnosti, poricanje slobode, uskraćivanje posete ili duhovne službe.
Zanemarivanje starijih je oblik zlostavljanja i definiše se kao namerni ili nenamerni propust negovatelja, bolničkog osoblja, medicinskog radnika ili clanova porodice da zadovolji potrebe starije osobe koja ne može da se brine sama o sebi. Primeri zanemarivanja uključuju nepružanje osnovnih potreba starijoj osobi, uključujući odgovarajuću hranu, vodu, sklonište, odeću, zdravstvenu zaštitu, potrebne lekove, fizikalnu terapiju, ličnu negu, higijenu, zaštitu, socijalni kontakt, mere predostrožnosti i druge potrebe koji su neophhodne za normalan život. Zanemarivanje je takođe napuštanje starije osobe, neprimereno zatvaranje, nedostatak pažnje, nepoštovanje ličnih vrednosti, dostojanstva starije osobe i kršenje osnovnih građanskih, ljudskih prava ili drugih prava na koje starije osoba imaju.
Zlostavljanje i zanemarivanje starijih obično se dešava tamo gde stariji žive: u privatnim kućnim ili institucionalnim uslovima, kao sto su starački domovi ili bolnice. Zlostavljanje starijih može se dogoditi i na javnim mestima. Stare osobe obično zlostavljaju članovi porodice, odrasla deca ili unuci, supružnik ili partner, rođaci, prijatelji, komšije, prevaranti, plaćeni negovatelji, neetični medicinski radnici (lekari, medicinsko osoblje), i drugi pružaoci profesionalne nege.
Najčešće žrtve nasilja su najranjivije i najnemocnije starije osobe koji ne mogu same sebe da odbrane i zavise od drugih da bi zadovoljili svoje najosnovnije potrebe. I zlostavljanje i zanemarivanje veoma su štetni i mogu dugoročno uticati na zdravlje i dobrobit starijih osoba. Kvalitet života starijih osoba koji su izloženi nekom vidu nasilja, izložen je visokim rizicima, jer cesto dovodi do potištenosti, anksioznosti, osećaja bespomoćnosti ili bezvrednosti, depresije, izolacije i povećanih psiholoških problema. Negativne posledice nasilja takođe mogu biti uzrok neuhranjenosti, dehidracije, uzimanja pogrešnih lekova, povreda, zdravstvenih problema, potreba za hospitalizacijom, nehigijenskih uslova života, neurednog izgleda ili loše higijene starijih osoba.
Istraživanja sugerišu da se starije osobe koje su izložene zlostavljanju ili zanemarivanju suočavaju sa većim rizikom od prevremene smrti u poređenju sa onima koji nisu zlostavljani, čak i u odsustvu hroničnih stanja ili bolesti opasne po život.
Nasilje nad starijima je ozbiljno pitanje zdravlja i ljudskih prava. Niko ne sme biti podvrgnut uvredama, ponižavanju ili zanemarivanju. Starije osobe zaslužuju dostojanstvo i poštovanje. Neophodno da svi budemo svesni da se nasilje nad starima događa i da svi preuzmemo odgovornost da sprečimo zlostavljanje i zanemarivanje starijih.
