Bez obzira da li je invalidnost fizička ili razvojna, deca sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa ogromnim preprekama vezanim za njihovo adekvatno obrazovanje. Iako je obrazovanje osnovno pravo svakog deteta, barijerama koje ometaju osobe sa invaliditetom ne posvećuje se dovoljno pažnje. Pristup školi ovoj deci je često ograničen stigmom, nerazumevanjem njihovih potreba, neadekvatnom obukom nastavnika, neugodnim školskim okruženjem, nedostatkom podrške u skolama, pomoćnih tehnologija i drugih resursa za učenje.
Hiljade dece sa smetnjama u razvoju i dalje su bez potrebnog obrazovanja, uglavnom zbog diskriminacije i pretpostavke njihovog smanjenog kapaciteta kada je u pitanju njihova sposobnost za učenje. Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju i dalje je lošeg kvaliteta, nepravedno postavljajući mala očekivanja i ograničavajući njihove mogućnosti.
Važnost obrazovanja za svako dete je nesporna. Obrazovanje se može smatrati jednim od najboljih ulaganja u budućnost za decu sa smetnjama u razvoju i jednim od najvažnijih alata za osposobljavanje dece sa smetnjama u razvoju. Velika podrška deci sa smetnjama u razvoju na samom početku njihovog života je od vitalnog značaja za integraciju ove dece u društvo, rast i razvoj u odraslom dobu. Više njih će moći da postigne svoj maksimalni nivo nezavisnosti kao doprinosni, odgovorni i ravnopravni učesnici u društvu, kao i da se založe za svoja prava i sebe.
Deca sa invaliditetom se mora osigurati potpuno uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda ravnopravno sa drugom decom. Moraju imati jednak pristup obrazovanju kao i bilo koje drugo dete i njihove jedinstvene okolnosti se ne bi trebale smatrati preprekom za njihov uspeh.
Dovnov sindrom je stanje u kojem se dete rodi sa dodatnom kopijom svog hromozoma. To je najčešći genetski hromozomski poremećaj i svake godine se oko 3.000 do 5.000 dece rodi sa ovim genetskim poremećajem. Dovnov sindrom obično uzrokuje različit stepen trajnjih smetnji u razvoju i s tim povezana medicinska pitanja, a takođe mogu skratiti očekivani životni vek.
Deca sa Dovnovim sindromom često susreću prepreke kako rastu. Međutim, iako se često mogu suočiti sa jedinstvenim nizom izazova, osobe sa Dovnovim sindromom mogu živeti zdravo i ispunjeno.
Ujedinjene nacije proglasile su 21. mart Svetskim danom Daunovog sindroma.
Podizanje svesti i bolje razumevanje Dovnovog sindroma mogu u velikoj meri poboljšati kvalitet života dece i odraslih sa ovim poremećajem i omogućiti im da ostvare svoj lični potencijal. Kvalitetni terapeutski i obrazovni programi, dobra zdravstvena zaštita i pozitivna podrška porodice, prijatelja i zajednice mogu stvoriti mogućnosti za osobe sa Dovnovim sindromom da se osamostale i žive ispunjeni i produktivniji život.
